Prva strana

Štampanje:

printVerzija pogodna za štampu

Preuzmite sledeće fajlove:

docTekst u MS Word formatu
(38 KB)
JPGSliku u .jpg formatu
(1334 KB)
JPGSliku u .jpg formatu
(544 KB)

Ekološki problemi opštine Prijepolje

Lim veliki kontejner

A.Mehonić (7. Decembar 2008.)

Ima mnogo deponija uz samu magistralu, đubrišta, pilana koje bacaju piljevinu u vodu, klanica koje to isto rade sa svojim otpadom.
Zbog ovakve situacije ugrožen je riblji, biljni i životinjski svet, a indirektno čovek, odnosno hrana koju proizvodi koja bi trebalo da bude zdrava, a navodnjavanjem njiva pretežno iz Lima i drugih reka i potoka, postaje u najmanju ruku sumnjiva
 

Deponija na ulazu u Prijepolje

Deponija na ulazu u Prijepolje

Kada su nedavno u prijepoljska prigradska naselja i pojedina sela bliže gradu poslati kontejneri, nastao je veliki problem. Naime, niko nije hteo da kontejner bude ispred njegove kuće ili ulaza, tako da su „noćnim akcijama“ prebacivani sa jednog mesta na drugo! Naravno, sve  se to pokušalo rešiti na sastancima meštana i upravo tu je nastala anegdota koja dosta govori o našem odnosu spram ekologije. Anegnota kaže da je na jednom od tih sastanaka, jedan od prisutnih predložio da se iskopa potok da bi svi na miru mogli da  bacaju smeće u njega bez ikakvih prepirki oko nepotrebnih kontejnera! Na ovaj istiniti dogadjaj asocira svaki pogled na Lim i njegove obale, njegove pritoke i neposredno okruženje. Deponija do deponije. Kao da im nema kraja.
 
Pored nesavesnih građana, u svim tim postupcima, ipak, glavni problem prestavlja ignorisanje Zakona koji reguliše ovu problematiku. Drugim rečima srž problema je neaktivnost lokalne samouprave i njene komunalne inspekcije, koji kao da su zaspali zimski san čekajući rešenje u nastavku radova na regionalnoj deponiji za Priboj, Prijepolje i Novu Varoš na kojoj su radovi stali zbog nedostatka finansijskih sredstava.
 
Kada su u martu prošle godine počeli radovi na njoj, Pribojci, Novovarošani i Prijepoljci su očekivali da će, već od jeseni početi sa odlaganjem smeća na regionalnoj sanitarnoj deponiji. No, jesen prodje, radovi čekaju. Možda i neku novu jesen?
 
Za godinu dana na deponiji su urađeni samo zemljani radovi. U međuvremenu izmirena su dugovanja opština prema izvođaču, beogradskoj "Beograđevini", zbog kojih su radovi i stali.
 
U komunalnoj službi opštine Prijepolje smo pokušali dobiti odgovor na vrlo jednostavna pitanja  o tome koliko je u toku prošle godine utuženo građana po osnovu bacanja komunalnog otpada na mjesta gde to nije predviđeno?  Međutim, što jednostavnije pitanje, to komplikovaniji razlozi zbog čega ne možemo dobiti odgovor.
 
Ništa bolje nismo prošli ni interesujući se koliko ima divljih deponija u opštini Prijepolje?
 
Bilo kako bilo, i najdobronamerniji posmatrač stiče utisak da se po ovom pitanju ne radi ništa. Ima mnogo deponija uz samu magistralu, đubrišta, pilana koje bacaju piljevinu u vodu, klanica koje to isto rade sa svojim otpadom.
 
 - Samo deo pretežno plastičnog otpada završi na rešetkama ulazne građevine HE Potpeć, što nama predstavlja ozbiljan problem u vidu pada proizvodnje na agregatima, a potencijalna je i opasnost da dođe do havarije na agregatima HE Potpeć", tvrdi Ivko Šaponjić, direktor Limskih hidroelektrana. Zbog ovakve situacije ugrožen je riblji, biljni i životinjski svet, a indirektno čovek, odnosno hrana koju proizvodi koja bi trebalo da bude zdrava, a navodnjavanjem njiva pretežno iz Lima i drugih reka i potoka  postaje u najmanju ruku sumnjiva. Jednostavno, Lim i ostale prijepoljske reke su jedan ogroman kontejner u koji se baca sav otpad bez obzira na poreklo, količinu i opasnost koju on nosi sa sobom po životnu okolinu, bez ikakve kontrole ili prethodnog selektiranja.

Jezero HE “Potpeć”

Jezero HE “Potpeć”

 
Mnogi poznavaoci ekonomskih kretanja smatraju da veliki kapital i industrija idu duž koridora 10. Pogotovo posle  sve glasnijih izjava da će autoput koji ide prema Crnoj Gori zaobići ovo područje, najverovatnije će ovaj kraj biti izuzet od nekih velikih industrijskih projekata. Oni smatraju da to nije slučajno. Namera je da se zaobidje zaštićena zona Zlatibora, Tare i ovog područja, jer je on i nekim globalnim planom Evrope predviđen za razvoj poljoprivrede, turizma i proizvodnje zdrave hrane. To je i jedan od prioriteta u usvojenoj Strategiji održivog razvoja opštine Prijepolje. Međutim, sve dok je ovakvo stanje sa komunalnim otpadom, ova strategija u ovoj oblasti ostaje mrtvo slovo na papiru.
 
Novi rok za završetak radova na regionalnoj sanitarnoj deponiji  je sredina 2009. godine, a do tada, mnogi nadležni verovatno misle da se može čekati. Ne vidi se ni da razmišljanje ide u pravcu smanjivanja broja divljih smetlišta (jer izgleda da i ne znaju njihov broj) i odgovornijem odnosu građana prema prirodi i pooštravanju kaznene politike.
 

Neuspeli pokušaji

U Prijepolju je 4. februara 2006.godine u organizaciji „Centra za održivi razvoj Kamena Gora“ i Skupštine opštine Prijepolje održan prvi sastanak Foruma za sliv reke Lim, na kojem je predstavljen Projekat „Zajedno za čist Lim, Drinu, Savu i sve reke sveta“, usmeren na rešavanju pitanja uklanjanja otpada kao jednog od najurgentnijih ekoloških problema u slivu reke Lim i poboljšanja stanje životne sredine na ovom području.
 
Projekat „Zajedno za čist Lim, Drinu, Savu i sve reke sveta“ realizuje se uz podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, preko Regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu, kao jedan od projekata kojim se rešavaju ozbiljni problemi uklanjanja otpada u rekama i jezerima sliva reke Drine kojem pripada i Lim sa svojom pritokom Uvac. Projektom „Zajedno za čist Lim, Drinu, Savu i sve reke sveta“ predviđeno je da do kraja 2006. godine bude organizovano čišćenje obala reke Lim i pravljenje Parka čistih reka, uređenje prostora „Tamnik“, čišćenje jezera Potpeć, održavanje Festivala čistih reka, kao i ekološka edukacija stanovništva.
 
Sudeći po sadašnjoj situaciji, mali su efekti ove akcije.
 
A.M.

© 2003 - 2014 Local Press. All rights reserved